Установа Јавна библиотека “Антоније Поповић“ у Трговишту у свом саставу има два одељења: позајмно и дечије одељење, Завичајну збирку и депо (магацин). Позајмно одељење је смештено у навећој просторији у згради јер у свом саставу поседује и највећи број публикација.
У саставу овог одељења је смештено укупно 20.533 а у Дечијем 6.011 наслова. Публикације у позајмном одељењу су смештене по УДК систему, тј по Универзалној децималној класификацији.
За ово одељење се често користи и популарни назив Одељење за одрасле јер су корисници у највећем броју одрасла лица. У том простору је смештена и мини читаоница која се користи за читање књига које се по правилу не износе из просторија библиотеке већ је њихово коришћење ограничено само на тај простор. Запослени радници на овом одељењу раде на издавању књижног фонда, на уносу података у COBISS систем, на ручној обради новог књижног фонда као и на услугама корисницима који бораве у читаоници.
Завичајна збирка је смештена у истој просторији, а у плану је да се она измести у посебну просторију и постане Завичајно одељење.
Дечје одељење
Рад дечијег одељења Јавне библиотеке „Антоније Поповић“ у Трговишту представља један од стубова основне делатности. Рад је упућен ка категоријама предшколског и школског узраста. С обзиром да се у фокусу рада налазе деца која представљају будућност свеке библиотеке (друштва), одговорност у креирању фондова ораганизације и простора и реализацији програмских активности је велика. У Структури корисника библиотеке деца чине 50% укупно уписаних чланова, те с тога и свега изложеног проистичу следећи задаци везани за рад дечјег одељења Јавне библиотеке „Антоније Поповић“ у Трговишту:
Правци и задаци који су садржани се односе на :
· Простор у коме функционише дечје одељење
· Опрема дечјег одељења
· Фондови дечјег одељења
· Кадар за рад на дечјем одељењу
· Пословање дечјег одељења
· Васпитни и образовни фактор рада на дечјем одељењу
· Дечје одељење као креативни и информациони центар у библиотеци
Дечје одељење Јавне библиотеке „Антоније Поповић“ у Трговишту
Дечје одељење Јавне библиотеке „Антоније Поповић“ у Трговишту функционише у 60м квадратних. У свом саставу генерише све књиге везане за дечју књижевност и дечју стручну књигу. Оно што је карактеристично за наведени простор је чињеница да је потребно радити на опремању и оплемењивању дечјег одељења тако да би се постигло да одише једном топлином и разнобојношћу које на први поглед код најмлађих корисника изазива позитивну рекацију и самим тим чини пријатнији сусрет са библиотеком каква она у суштини јесте. Простор одељења је мали у односу на бројност и потребу деце, те је тако потребно рационалисати простор самог одељења и начин смештаја грађе у истом. Колекције су смештене на стајаћим и зидним полицама, видно обележеним, што у многоме олакшава употребу и коришћење публикације.
Пример естетског уређења дечјег одељења
У периоду 80-их до средине 90-тих година дечије одељење је фунцкионисало у заједничкој просторији са одељењем за одрасле у склопу некадашњег „Дома културе“ .
Одлуком локалне власти и локалне самоуправе, 1997. године, пререгистрацијом и променом осинивачког акта тадашњег „Дома културе“ у Народну библиотеку „Антоније Поповић“ Трговиште, библиотека осим библиотечко-информативне делатности задржава и културну делатност. Дечје одељење добија своју просторију, где се и сада налази истом простору, истој локацији. Оно што по мени чини главну препреку још бољег фунционисања дечјег одељења је свакако спратност саме зграде ( у стандардима за смештај дечјих одељења, предвиђа се да она буду у равни и да немају никакав вид степеница без обзира да ли је упитању пењање или силажење са спрата).
Дечје одељење има 24 степеника којим деца силазе на одељење и то представља потенцијално безбедносни проблем и ризик који треба решавати. Сходно томе, ту је и потреба за инклузијом деце са посебним потребама где би се морала направити рампа за неометан приступ те деце дечјем одељењу.
Обезбеђивањем депоа за смештај пасивних фондова обезбедио би се перманентни простор за смештај нових публикација на дечјем одељењу, постигла би се још боља рационализација фондова и самим тим простор учинио још пријатнијим.
Опрема дечјег фонда
Узимајући у обзир узрасну категорију деце која користи услуге дечјег одељења ( деца узраста од 5 до 15 година) и поштујући њихов психофизички развој, потребно је обезбедити опрему која би се користила на одељењу, и да је она апсолутна прилагођена корисницима. Притом се мисли на полице за смештај фонда, ормане, столове и столице, каталоге, компјутерску опрему у електронској учионици. Наведена опрема треба да чини простор функционалним и приступачним деци и њиховим потребама.
Ормани за смештај фонда на дечјем одељењу
Посебан сегмент дечјег одељења би чинила мала дечја читаоница ( класична и електронска) која би такође била прилагођена потребама корисника.
Најновијим пројектом из области библиотечко-информативне делатности који је одобрен од стране Министарства културе у текућој години, опредељена су средства за набавку техничке опреме у прилог поменутог опремања дечијег одељења Установе
Фондови дечјег одељења
Фондове дечјег одељења чине књиге савремене дечје књижевности и школске лектире који су разврстани по УДК-а систему.
Фондови дечјег одељења су прегледни, видно обележени поштујући правило да они једнако морају да буду корисни и отворени како за кориснике, тако и за библиотечке раднике.
Фондови су се попуњавали до сада константно у току целе године путем:
- Куповине
- Поклона или донација од стране трећих лица
Све публикације из фонда приказујемо деци на врло креативан и транспарентан начин тако да они могу одмах и из прве руке могу да се информишу шта је то ново на дечијем одељењу.
Са мојом иницијативом и предлогом као руководиоца библиотеке, а у сарадњи са радницима (колегама) библиотеке, предшколском установом, основном школом и средњом стручном школом, организована је „Изложба књига“ у холу наше библиотеке. Том приликом деца, ученици као и стариији љубитељи књиге имали су тродневну могућност да се упознају са новим фондом наше библиотеке, што је употпуњено креативном радионицом за децу.
Кадар за рад на дечјем одељењу
Деца представљају врло осетљиву категорију корисника. Према њима се треба односити и поступати у складу са годинама, интересовањима и жељама које она изражавају. Говорећи о томе да је дечје одељење срце библиотеке и да оно генерише будућност рада библиотеке, имала сам у виду управо сложеност посла о коме говорим. Та сложеност изискује да се на радном месту библиотекара на дечјем одељењу ангажују особе које имају довољно искуства у образовно-васпитном раду са децом. Оно што је свакако карактеристика тог рада је опредељеност руководства библиотеке у Трговишту да наведене послове обављају људи са завршеним Учитељским факултетом или Високом струковном школом за образовање васпитача.
Ја, као вршиоц дужности директора у Установи Јавне библиотеке „Антоније Поповић“ Трговиште, а као биши наставник разредне наставе- учитељ са мојим колегама и колегиницима књижничарима трудимо се да на што адекватнији начин приближимо библиотеку деци, и да тај њихов први сусрет са библиотеком буде са топлином, ведрином да деца заволе књигу, писану реч, илустрацију. Избором оваквих кадрова, постиже се то деца долазећи из својих породица и школских средина срећу библиотечке раднике који су слични по понашању и схватању њиховим учитељима, наставницима па донекле и родитељима. Када се томе дода и стручно оспособљавање кроз које пролазе кандидати за стручни испит у библиотечко-информационој делатности, добија се за резултат веома ефикасан и стручан рад, како на педагошком пољу, тако и на пољу библиотечко-информационе делатности.
Васпитни и образовни фактор рада на дечјем одељењу
Деца се од своје пете године сусрећу са библиотеком као установом културе у њиховом граду. У њу их доводе њихови васпитачи из предшколске установе „Полетарац“ и на тај начин почиње њихово дружење са књигама. Први кораци који они чине на дечјем одељењу библиотеке су дечији, раздрагани, неспутани и у многоме неприлагођени пожељном начину понашања и опхођења у библиотеци. Зато је наш васпитни задатак, пре свега, заснован на томе да их научимо томе шта је библиотека, како се понаша у библиотеци, коме се све и како треба јавити у библиотеци, како узети књигу, како боравити у библиотеци .
Учимо децу речима попут : „Добар дан, ја сам дошао да заменим књигу“, „Дошао сам да заменим ту и ту књигу“, „Хвала лепо и довиђења“. Учимо их томе да је библиотека лепо место, а пре свега место културе. У сарадњи са васпитачима и касније учитељима, постижемо да тај васпитни елемент у потпуности буде испуњен, тј да се правила понашања у библиотеци поштују на онај начин како то правила налажу. Истовремено им не гушимо слободу и креативност уважавујући све специфичне методе и правила рада и поступања са децом.
Образовни циљ постижемо на више нивоа. Пре свега, образовни циљ се односи на коришћење фонда библиотеке сходно узрасту, жељама и потребним прагом информисаности који деца желе да достигну. Неретко се дешава да жеље родитеља и ближих рођака погрешно утичу на избор из фонда самих корисника, тј деце, те у том случају морамо да правовремено реагујемо и да на адекватан начин укажемо детету и родитељу које су књиге прихватљиве за њихов узраст. Мали број деце ( корисника) тачно зна коју би публикацију хтели и шта им је потребно за читање.Највећи степен прецизности искоришћења фонда се односи на школску лектиру јер је тај процес строго контролисан од стране наших колега учитеља, саме школе и библиотеке.
У свом раду се трудимо да избегнемо „посреднике“ између нас и деце и тежимо томе да у директном разговору са њима саслушамо шта они желе и да им препоручимо одређену публикацију.
По речима старијих колега, на тај начин су се у нашој библиотеци ишколовале генерације и генерације малишана које су, преласком на одељење за одрасле, биле библииотечко образоване да користе фондове библиотеке.
Дечје одељење као креативни и информациони центар
Комплетно пословање дечјег одељења се одвија у склопу програмског пакета COBISS система, како у сегменту катализације, тако и у сегменту рада са корисницима. Аутоматизација рада нам омогућује да брзо рукујемо фондом, да тражене информације пружамо ефикасније корисницима а да успут не одступимо од традиционалних метода које су се користиле до сада.
Информатичко интересовање и знање код деце је на таквом нивоу да ми као одељење морамо да пратимо тај процес и да све више будемо информациони центар за наше кориснике. Децу упућујемо да поред књига постоје и електронске књиге које оне могу да користе, да на одељењу у мини-електронској учионици могу да користе интернет у циљу задовољења својих информационих потреба. У целој овој причи неко ће се запитати : „Па Бога му, поред свих тих силних информација и поступака, има ли имало душе и топлине о којој говорите да постоји на дечијем одељењу?“
Одговор на такво једно питање је веома прост и садржан је у једној речи – креативност.
Креативност гледана кроз „библиотечки прозор“ у нашем случају подразумева низ радионица које примењујемо кроз рад са децом како би она испољила своју стваралчку снагу и потенцијале. Радионице попут „Први пут у библиотеци“, „Волим да читам и цртам“ и „Изложба књига “ учиниле су да библиотека буде живо место на коме су деца опуштена, креативна и дају веома лепе резултате под вођством аниматора или руководиоца радионице. Ту су свакако и старији формати рада са децом попут „Часови лектире у библиотеци“, дружење са дечјим песницима и писцима. Оно што ме чини поносном у протеклом периоду је реализација пројекта летње креативне радионице где смо успели да попунимо празнину у летњем периоду, периоду школског распуста. Омогућили смо деци која нису одлазила из града или пак онима који су се вратили са летовања и боравка код рођака на селу да се играју у библиотеци под руководством умешних аниматора. То је изазвало толико интересовање деце да смо се просто запитали да ли ћемо просторно моћи да изађемо у сусрет тој деци, тј да ли су наши капацитети довољни да приме све заинтересоване малишане. Деца су препричавала догађаје са радионице ширећи позитиван дух и доводећи нам све већи и већи број деце у библиотеку. То нам је повећало ниво читалаштва у току распуста и разбило стереотип да људи мисле да је библиотека једно учмало и неинтересантно место.
Летња радионица 2022. године
Водећи се стихом песме Љубивоја Ршумовића „ Дете треба да посматраш ал му немој на пут стати. Што га пре човеком сматраш, пре ће човек постати“, дете је човек у малом. старије и искусније колеге су креирале рад дечјег одељења на такав начин да, поштујући старе вредности и начине рада, саму делатност одељења унапредимо и прилагодимо новим информационим технологијама и тренутку у коме се налазимо.
Схватила сам да у библиотекарству ништа није од данас, много тога има од јуче а итекако утиче на оно што се зове будућност, тј на оно што ћемо радити и шта нас очекује у наредним годинама.
Деца као катeгoрија корисника која нараста и свакодневно намеће нов темпо живота и рада захтева нашу будност, позорност, повећану пажњу, ефикасност и флексибилност. При том желимо да они ипак одрастају и стасавају уз нас јер сматрамо да организацијом фондова, начином услуге и приступом разним информацијама можемо да подстакнемо и усмеравамо њихово интересовање према књизи и осигурамо њихов правилан развој.